Kada je u pitanju zaštita objekta od požara, izbor odgovarajućeg izvora vode nije pitanje koje treba rešavati napamet. Plastični rezervoari za protivpožarnu zaštitu mogu biti deo sistema za obezbeđivanje potrebne količine vode, ali njihov kapacitet, način postavljanja i povezivanje sa hidrantskom mrežom moraju biti usklađeni sa projektom i zahtevima koji važe za konkretan objekat.
Jedno od najčešćih pitanja investitora jeste: Koliki treba da bude protivpožarni rezervoar?
Odgovor nije uvek isti. Ne postoji jedan univerzalni kapacitet koji odgovara svakoj hali, poslovnoj zgradi, skladištu, proizvodnom pogonu ili drugom objektu. Potrebna količina vode zavisi od karakteristika objekta, vrste i namene prostora, potrebnog protoka, hidrantske mreže i vremena za koje mora biti obezbeđena voda.
U Srbiji oblast hidrantskih instalacija uređuje, između ostalog, Pravilnik o tehničkim normativima za instalacije hidrantske mreže za gašenje požara („Službeni glasnik RS“, br. 3/2018). Pravilnik propisuje tehničke zahteve za projektovanje, izvođenje, upotrebu, kontrolisanje i održavanje hidrantske mreže.
Zato se prilikom izbora plastičnog rezervoara ne treba voditi samo njegovom zapreminom ili cenom. Najvažnije je da plastični rezervoar bude deo pravilno projektovanog protivpožarnog sistema.
Kod zaštite od požara nije dovoljno imati vodu – potrebno je obezbediti odgovarajuću količinu vode, potreban protok i pritisak u trenutku kada su najpotrebniji.
Plastični rezervoari za protivpožarnu zaštitu služe za skladištenje vode koja se koristi kao deo sistema za gašenje požara. U zavisnosti od projekta, rezervoar može biti povezan sa spoljnom ili unutrašnjom hidrantskom mrežom, pumpnom stanicom i drugim elementima sistema.
Njihova osnovna uloga je jednostavna: kada raspoloživi vodovodni sistem ne može samostalno da obezbedi potrebnu količinu vode i odgovarajuće uslove rada sistema, potrebno je obezbediti dodatni izvor odnosno rezervu vode.
Upravo zbog toga se često koriste protivpožarni rezervoari, odnosno rezervoari za vodu namenjeni za potrebe zaštite od požara.
Važno je razumeti da sam plastični rezervoar nije kompletan protivpožarni sistem. On predstavlja jedan njegov element.
U zavisnosti od rešenja, sistem može obuhvatati:
Zbog toga se plastični protivpožarni rezervoari ne biraju samo prema principu „što veći rezervoar, to bolje“. Potrebno je prvo utvrditi šta projekat protivpožarne zaštite zahteva.
Materijal rezervoara nije jedini kriterijum na osnovu kojeg se odlučuje da li je određeno rešenje prihvatljivo za konkretan protivpožarni sistem.
Kod izbora rezervoara potrebno je sagledati celokupno tehničko rešenje: način postavljanja, konstrukciju, zapreminu, priključke, pristup za održavanje, zaštitu od zamrzavanja, povezivanje sa pumpnom opremom i zahtevane karakteristike sistema.
Drugim rečima, pitanje ne treba da glasi samo:
„Da li mogu da stavim plastični rezervoar?“
Mnogo važnije pitanje je:
„Da li je konkretan rezervoar odgovarajući za projektovani protivpožarni sistem i uslove na objektu?“
To je razlika između kupovine običnog rezervoara za vodu i projektovanja sistema za zaštitu od požara.
Kada se planiraju rezervoari za zaštitu od požara, potrebno je uzeti u obzir propise koji uređuju zaštitu od požara i tehničke zahteve za hidrantske instalacije.
Posebno je značajan Pravilnik o tehničkim normativima za instalacije hidrantske mreže za gašenje požara, objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 3/2018. On definiše tehničke normative koji se odnose na projektovanje, izvođenje, upotrebu, kontrolisanje i održavanje instalacije hidrantske mreže za gašenje požara vodom.
Pravilnik, između ostalog, uređuje pitanja kao što su:
Zato je pri izboru rezervoara za vodu za protivpožarnu zaštitu važno razlikovati opštu zapreminu rezervoara od količine vode koju zahteva konkretan sistem.
Kapacitet protivpožarnog rezervoara određuje se na osnovu tehničkog proračuna, a ne samo prema površini objekta ili proceni investitora.
Na potrebnu zapreminu mogu uticati različiti faktori, među kojima su:
Zato nije pravilno automatski zaključiti da je, na primer, rezervoar od 10.000 litara dovoljan samo zato što se radi o manjem objektu.
Veličina objekta predstavlja jedan od faktora koji utiču na protivpožarni proračun, ali nije jedini.
Dve hale iste površine mogu imati potpuno različite zahteve ako se u njima obavljaju različite delatnosti ili se koriste različiti materijali.
Na primer, skladište zapaljivih materijala i objekat sa kancelarijskim prostorom ne moraju imati iste zahteve za zaštitu od požara.
Namena objekta direktno utiče na procenu rizika i potrebne mere zaštite.
Kod industrijskih i skladišnih objekata posebno je važno sagledati šta se proizvodi, skladišti ili koristi u procesu rada.
Zbog toga se obavezni kapacitet protivpožarnog rezervoara ne može pouzdano odrediti bez podataka o objektu i odgovarajućeg proračuna.
Potrebna količina vode zavisi i od toga kakva je hidrantska mreža projektovana.
Kod unutrašnje hidrantske mreže Pravilnik navodi protoke koji zavise od visine objekta. U tabeli se, prema visini objekta, navode vrednosti od 5 l/s za objekte do 22 m, 7,5 l/s za objekte od 22 do 40 m, 10 l/s za objekte od 40 do 75 m i 12,5 l/s za objekte iznad 75 m.
To pokazuje zašto jedan isti rezervoar ne može biti univerzalno rešenje za sve objekte.
Ovo je jedno od najvažnijih pitanja kod izbora protivpožarnog rezervoara.
Količina vode zavisi od potrebnog protoka i vremena tokom kojeg voda mora biti raspoloživa.
Pravilnik propisuje način određivanja ukupne količine vode za hidrantsku mrežu, pri čemu je za određene proračune predviđeno obezbeđivanje potrebne količine vode tokom najmanje 120 minuta. Konkretan proračun zavisi od projektovanog sistema i uslova objekta.
Zato je korisno razumeti jednostavnu matematičku vezu:
Zapremina vode = protok × vreme
Na primer, ako bi za potrebe jednog proračunskog scenarija bilo potrebno obezbediti protok od 10 l/s tokom 120 minuta:
10 l/s × 7.200 sekundi = 72.000 litara
Kod protoka od 20 l/s:
20 l/s × 7.200 sekundi = 144.000 litara
Ovo su matematički primeri koji služe za razumevanje principa. Ne predstavljaju univerzalni zakonski kapacitet protivpožarnog rezervoara.
| Potreban protok | 120 minuta | Matematički rezultat |
|---|---|---|
| 5 l/s | 7.200 s | 36.000 l |
| 10 l/s | 7.200 s | 72.000 l |
| 15 l/s | 7.200 s | 108.000 l |
| 20 l/s | 7.200 s | 144.000 l |
| 25 l/s | 7.200 s | 180.000 l |
| 30 l/s | 7.200 s | 216.000 l |
Prava zapremina rezervoara određuje se tek nakon sagledavanja svih relevantnih parametara sistema.
Vreme od 120 minuta često se pojavljuje u proračunima hidrantske mreže zato što sistem mora da obezbedi potrebnu količinu vode u propisanom vremenskom periodu.
To ne znači da svaki objekat mora imati identičan rezervoar od određene zapremine.
Na primer, protok od 5 l/s i protok od 20 l/s tokom istog vremenskog perioda daju potpuno različite potrebne količine vode.
Zato je kod izbora PP rezervoara potrebno prvo znati:
U nekim slučajevima javna vodovodna mreža može imati odgovarajuće karakteristike za određeni sistem. Međutim, ne treba pretpostavljati da će javni vodovod automatski obezbediti dovoljan protok i pritisak u svim uslovima.
Upravo zbog toga se projektuje dodatni izvor vode kada je potrebno.
Plastični rezervoari za hidrantsku mrežu mogu predstavljati deo takvog rešenja, ali konačna konfiguracija sistema zavisi od tehničkog proračuna i uslova na lokaciji.
Pre kupovine plastičnog rezervoara korisno je proveriti:
Plastični rezervoar čuva vodu, ali sam po sebi ne mora obezbediti potreban pritisak u hidrantskoj mreži.
U zavisnosti od sistema, između rezervoara i hidrantske mreže može biti potrebna odgovarajuća pumpna oprema.
Pumpna stanica treba da bude usklađena sa:
Kod unutrašnje hidrantske mreže Pravilnik navodi da najniži pritisak na mlaznici za gašenje požara na najnepovoljnijem mestu ne sme biti manji od 2,5 bar pri odgovarajućem protoku, dok maksimalni statički pritisak na unutrašnjem hidrantu ne sme biti veći od 7 bar.
Zbog toga izbor plastičnog rezervoara i pumpe treba posmatrati kao jednu tehničku celinu.
Izbor između nadzemnog i ukopanog rešenja zavisi od prostora, terena, projekta i načina korišćenja objekta.
Nadzemni plastični rezervoar može biti praktičan kada na parceli postoji dovoljno prostora i kada je takvo rešenje prihvatljivo za projektovani sistem.
Prednosti mogu biti:
Međutim, potrebno je obratiti pažnju na stabilnost, spoljašnje uticaje i zaštitu od niskih temperatura.
Ukopani plastični rezervoari mogu biti praktični kada je prostor na parceli ograničen ili kada investitor želi da površina iznad rezervoara ostane slobodna.
Kod ukopavanja je posebno važno pravilno rešiti:
Ukopani protivpožarni rezervoar nije jednostavno „rezervoar koji se zatrpa zemljom“. Način ugradnje mora odgovarati konstrukciji konkretnog modela i uslovima na lokaciji.
Kada se biraju plastični rezervoari za protivpožarnu zaštitu, cena ne bi trebalo da bude jedini kriterijum.
Plastični rezervoar mora biti odgovarajuće konstrukcije za predviđenu namenu i način ugradnje.
Kod velikih zapremina posebno je važno sagledati stabilnost, dimenzije, priključke i uslove postavljanja.
Nominalna zapremina nije isto što i automatski određena potrebna zapremina sistema.
Potrebno je utvrditi koliko vode mora biti raspoloživo i kako će se plastični rezervoar koristiti u okviru celog sistema.
Položaj i dimenzije priključaka moraju biti usklađeni sa cevovodom, pumpom i projektovanim sistemom.
Loše planiran priključak može kasnije napraviti problem koji je skuplji za rešavanje nego što je bilo planiranje na početku.
Plastičnom rezervoaru treba obezbediti pristup za kontrolu i održavanje.
Ovo je posebno važno kod velikih plastičnih rezervoara koji se koriste kao deo sistema zaštite od požara.
Ako se voda nalazi u plastičnom rezervoaru ili cevovodu izloženom niskim temperaturama, potrebno je predvideti odgovarajuću zaštitu.
Zamrznuta voda može oštetiti opremu i ugroziti funkcionalnost sistema upravo kada je najpotrebniji.
Ovo je jedna od najčešćih pretpostavki.
Plastični rezervoar od 10.000 litara može biti odgovarajući za određenu namenu, ali ne znači da je to obavezni kapacitet protivpožarnog rezervoara za sve objekte.
Potrebna zapremina mora biti rezultat konkretnog proračuna.
Ako se prvo kupi plastični rezervoar, a tek onda pokušava prilagoditi instalacija, mogu nastati problemi sa prostorom, priključcima, pumpom i potrebnom zapreminom.
Bolji redosled je suprotan:
projekat → proračun → izbor opreme → ugradnja
Plastični rezervoar bez odgovarajućeg cevovoda, pumpne opreme i hidrantske mreže ne rešava sve zahteve sistema.
Način postavljanja zavisi od uslova na parceli.
Posebno kod ukopavanja treba uzeti u obzir teren, podlogu, podzemne vode i mogućnost pristupa.
Protivpožarni sistem mora biti spreman za korišćenje i kada god dođe do vanredne situacije.
Zato treba predvideti mogućnost pregleda, kontrole i održavanja svih elemenata sistema.
Praktičan postupak može izgledati ovako:
1. Analiza objekta
Prikupljaju se podaci o nameni, veličini, visini i karakteristikama objekta.
2. Definisanje hidrantske mreže
Utvrđuje se da li je predviđena unutrašnja, spoljna ili kombinovana mreža.
3. Proračun potrebnog protoka
Određuje se potrebna količina vode prema zahtevima sistema.
4. Definisanje vremena
Utvrđuje se period tokom kojeg potrebna količina vode mora biti raspoloživa.
5. Provera postojećeg izvora vode
Proverava se da li javni vodovod može da zadovolji potrebe sistema ili je potrebna dodatna rezerva.
6. Izbor plastičnog rezervoara
Tek tada se bira odgovarajuća zapremina, oblik, dimenzija i način postavljanja.
7. Izbor pumpne opreme
Ako je potrebna pumpna stanica, njene karakteristike se usklađuju sa celim sistemom.
8. Planiranje ugradnje i održavanja
Na kraju se definišu priključci, pristup, zaštita od zamrzavanja i uslovi za redovnu kontrolu.
Ne postoji jedan odgovor koji važi za svaku industrijsku halu.
Na primer, hala od 1.000 m² i hala od 1.000 m² mogu imati različite zahteve ako se u njima odvijaju različiti tehnološki procesi ili skladišti materijal različitih karakteristika.
Zbog toga se kapacitet protivpožarnog rezervoara mora posmatrati u kontekstu kompletnog projekta zaštite od požara.
Kod industrijskih objekata posebno je važno ne donositi odluku samo na osnovu kvadrature.
Cena zavisi od više faktora:
Zato poređenje samo po ceni rezervoara često nije dovoljno.
Najjeftiniji plastični rezervoar nije nužno najpovoljnije rešenje ako kasnije zahteva dodatne radove ili ne odgovara projektovanim zahtevima.
Za ozbiljan projekat bolje je tražiti ponudu na osnovu konkretnih tehničkih podataka.
Da bi proizvođač mogao da pripremi što precizniju ponudu, korisno je dostaviti:
Što je više tehničkih podataka dostupno, to je manja mogućnost da se naknadno pojave nepredviđeni troškovi.
U zavisnosti od konkretnog modela i uslova primene, plastični rezervoari mogu ponuditi praktične prednosti u odnosu na neka druga rešenja.
Među važnim karakteristikama koje investitori često uzimaju u obzir su:
Protivpožarna zaštita funkcioniše kao sistem više međusobno povezanih elemenata.
Rezervoar treba posmatrati zajedno sa:
rezervoarom + pumpom + cevovodom + hidrantima + armaturom + kontrolom i održavanjem.
Ako jedan element nije pravilno dimenzionisan, može uticati na funkcionalnost celog sistema.
Zato je saradnja između investitora, projektanta, izvođača i proizvođača veoma važna.
Ne postoji jedna univerzalna zapremina koja bi važila za svaki objekat. Potrebna količina vode zavisi od karakteristika hidrantske mreže i konkretnog objekta. Pravilnik definiše način utvrđivanja potrebne količine vode i drugih tehničkih parametara.
To se ne može utvrditi samo na osnovu zapremine od 10.000 litara. Potrebno je znati projektovani protok, vreme obezbeđivanja vode i druge parametre sistema.
Potrebna količina vode zavisi od konkretnog sistema. Jednostavan proračun zasniva se na odnosu protoka i vremena, ali konačne zahteve treba utvrditi kroz odgovarajući proračun.
Može biti deo rešenja za obezbeđivanje vode, ali konkretnu primenu, način ugradnje i povezivanje treba uskladiti sa projektom i tehničkim zahtevima sistema.
Ne mora nužno biti ukopan. Moguća su različita rešenja, ali izbor zavisi od projekta, prostora, terena, načina ugradnje i tehničkih uslova.
U zavisnosti od uslova sistema, pumpna oprema može biti potrebna radi obezbeđivanja odgovarajućeg protoka i pritiska. To se određuje tehničkim proračunom.
Zahtevi zavise od dela hidrantske mreže i konkretnog sistema. Za unutrašnju hidrantsku mrežu Pravilnik navodi najmanji pritisak na mlaznici od 2,5 bar na najnepovoljnijem mestu pri odgovarajućem protoku, uz maksimalni statički pritisak od 7 bar na unutrašnjem hidrantu.
Način zaštite zavisi od toga da li je rezervoar nadzemni ili ukopani, kao i od lokalnih klimatskih i tehničkih uslova. Posebnu pažnju treba obratiti na cevi, ventile i druge delove instalacije koji su izloženi niskim temperaturama.
Kapacitet se određuje na osnovu odgovarajuće tehničke dokumentacije i proračuna sistema. Proizvođač plastičnog rezervoara može pomoći oko izbora proizvoda i tehničkih karakteristika, ali zapremina ne treba da se bira proizvoljno.
Najvažnije je da zapremina, konstrukcija, priključci, način postavljanja i ostali elementi odgovaraju projektovanom sistemu. Cena je važna, ali ne treba da bude jedini kriterijum.
Plastični rezervoari za protivpožarnu zaštitu – pouzdano planiranje počinje dobrim proračunom!
Pravilno odabran plastični rezervoar za protivpožarnu zaštitu predstavlja važan deo sistema za obezbeđivanje vode u slučaju požara. Međutim, njegova uloga ne može se posmatrati odvojeno od hidrantske mreže, pumpne opreme, cevovoda i ostalih elemenata sistema.
Najvažnije je izbeći pristup „jedan rezervoar odgovara svima“. Objekti se razlikuju po nameni, veličini, visini, tehnološkom procesu i nivou rizika, pa se razlikuju i njihovi zahtevi.
Zato kapacitet protivpožarnog rezervoara treba odrediti na osnovu konkretnog tehničkog proračuna, a zatim izabrati rezervoar koji odgovara predviđenom načinu ugradnje i korišćenja.
Ako vam je potreban plastični rezervoar ili želite da proverite mogućnosti izrade odgovarajuće zapremine, možete nas kontaktirati na telefon 066 309 125 .
